Gde smo se izgubili?

Sedim u vozu između Odense i Kopenhagena, krenula na rođendan. Poklon spreman, voz pun, svi krenuli nekuda. Leto je jedino doba godine kad u Danskoj nije sve sivo, mračno i mokro, a ipak svi danci se leti presele negde na jug.

Putnici mirno ziljaju u svoje telefone, tablete, lap topove ili romane (da, knjige).

Voznu kartu sam kupila preko interneta, kao, u ostalom, i skoro sve ostalo ”ovde kod nas u Danskoj”. Isprintala uredno, ponela dokument za identifikaciju, našla slobodno mesto, smestila se i pijuckam Caffe Latte Tiramisu dok i sama buljim u svoj mobilni. Prilazi kondukter, sredovečni proćeliavi čovečuljak sa naočarima i sebim brkovima. Osmeh ispod brkova se proteže oko glave.

– Dobar dan – Dobar dan – Molim pogledati vašu kartu – Izvol’te – (Pogleda i skenira) – Hvala lepo i prijatan put – Hvala i Vama, prijatan dan – Takođe.

Razmenimo ljubazno osmehe. Odlazi.

Deluje tako idilično i iritantno prijatno, a ipak, to je moja stvarnost u Danskoj.

Proveravam Facebook i vidim da je jedan od mojih prijatelja iz Mladenovca podelio link o još jedoj sceni šikaniranja putnika od strane kontrolora Bus Plusa sa naslovom Nemila scena u gradskom prevozu.

Izbegavam članke ovog tipa jer obično znam šta da očekujem i znam da ovakvi tekstovi prete da ugroze moje malo gastarbajtersko stakleno zvono, ali pošto je tekst podelio ovaj konkretni prijatelj, radoznalost mi ne da mira i ja kliknem. Ni malo iznenadjujući tekst sledi (za slučaj da vas mrzi da kliknete na link iznad):

Prema tvrdnji naše čitateljke danas je na gradskoj liniji broj 2 u Nladenovcu došlo do jedne nemile scene i ona nam je tim pvodom uputila pismo.

Poštovani,

Mislim da biste morali da čujete za još jedan slučaj nenormalnog, bahatog i pre svega neljudskog ponašanja kontrolora Bus Plusa, koje se dogodilo jutros u Mladenovcu.Samo što je ovaj put ugrozio i moje dete. Dakle, zovem se Snežana Perišić. Danas je moja majka, Jelena Nešić takođe iz Mladenovca, sa mojim sedmogodišnjim sinom ušla u autobus Gradska linija br.2 u Mladenovcu, sa polaskom u 10h. Prilikom ulaska u autobus, moja majka je prvo smestila dete a zatim izvadila Bus Plus karticu.
U trenutku kada je prislonila karticu na aparat, kako bi se otkucala, kartica joj je skliznula na pod do vrata. Sagla se da je dohvati na šta joj je kontrolor Bus Plusa postavio pitanje: Da li se otkucala? Odgovorila je da joj je ispala kartica i da je upravo krenula da se otkuca.
Kontrolor joj je momentalno oteo Bus Plus karticu iz ruke i rekao da joj je kartica oduzeta. Na to je moja majka reagovala i zahtevala da joj vrati karticu, jer nema pravo da joj oduzme karticu zato sto nije stigla za jedan minut uđe i da smesti dete na sigurno i da da se otkuca. Kontrolor je na to odgovorio da će da je izbaci iz autobusa.

Otpor moje majke je trajao dok nije shvatila da je njeno unuče,moje dete, doživelo šok i da plače bez prestanka. Izašli su iz autobusa, kontrolor nije vratio kartu mojoj majci, a ona je u narednih sat vremena smirivala dete. Moje dete je doživelo šok i u povratku nije htelo da uđe u autobus, tako da su se peške vratili. Inače, dete svako jutro i popodne,kada ja krenem na posao, kod babe i dede ide sam i vraća se gradskim autobusom.Htela sam da ga odvedem kod lekara ali dete odbija da priča išta o situaciji.
Da li je babi sa detetom potrebno otimati kartu, ili je moguće, ukoliko je ženi ispala karta, dozvoliti joj da se otkuca?
Da li je trebalo da je izbaci iz autobusa pa da dete ostane samo možda, pa neka se snalazi?
Šta sada ja da radim sa detetom koje neće da uđe u gradski autobus, jer se plaši Bus Plus kontrolora?

S poštovanjem,
Snežana Perišić

Istog momenta mi kroz glavu proleti sedi sredovečni brka sa cvidžama i ne mogu izbeći poređenje.

Ti si njima klijent, od tebe i tvojih saputnika (i uopšte potrošača na bilo moji način) zavisi koliko kontrolora, konobara, kasirki i šalterskih službenika(ca) je potrebno da se opslužite. Od tebe zavisi kakav će im dan na poslu biti, a to kako ćeš se ti ophoditi zavisi od toga kakvu uslugu ti pruže. Začarani krug gde ili svi gube ili svi dobijaju. Logika je vrlo jasna, meni lično. Ako ne sa poslovne perspektive, obrta, zarade, broja zadovoljnih klienata, ono sa ljudske i zdravorazumske?

Sitni bedni robovi sopstvenog jadnog života i nesposobnosti da se za bilo šta u istom izbore se svakog jutra bude sa jednom jedinom misli: Danas ću napenaliti da bih se osećao moćno i jer mi se može. Jer mi se može! Zaboga, gde je nestao zdrav razum?! Zašto i kako smo stigli dotle da veću satisfakciju pruža maltretiranje drugih nego osmeh i hvala i izvol’te. Jesmo li postali toliko ogorčeni na sebe i sopstveni život, da nam samo patanja drugih donosi radost i osećanje samoostvarenja? Figurativno zavrtanje ruke nekome dok ne klekne na kolena pred tobom a ti zabaciš glavu i smeješ se grohotom dok se iza tebe dižu plamenovi a zlokobna senka ti prekrije lice, te ti samo oči sjaje u mraku? Tako ja zamišljam tu zlobu i osećaj nadmoći, a kad taj trenutak prođe, plamenovi ugasnu a ti se skvrčiš i zguriš u onu istu slinicu koja zapravo jesi i koja mrzi što živi.

Ja, naravno, nisam prisustvovala konkretnom događaju, te ne mogu tvrditi da pismo i opis situacije potpuno odgovara istini. Ipak, nije mi nezamislivo, sama sam više puta prisustvovala različitim scenama u gradskom prevozu. Isfrustrirane indivdue koje isteruju pravdu na ekstremno nehuman način.

Znam da ima onih koji u ovom trenutku odmahuju glavom i pomišljaju: Šta ti tupiš (ili nešto još ružnije)? Lako je tebi gastarbajterko sa tvojim iPhone-om i Caffe Latte Tiramisu, probaj ti da živiš ovde sa ovom bednom platom itd. itd. itd. Prestanite! Nema potrebe za tim, na istoj smo strani, svi igramo za isti tim.

Zar nemamo svi isti cilj? Snaći se u životu i biti srećan? Trgnite se ljudi!

I ko će dovesti u red tu bandu kontrolora i komunalaca (ne čistača i đubretara, to su fini ljudi, nego ovih što sebe nazivaju ”policajcima”)? Kome se obratiti za pomoć kada te neko fizički zlostavlja? Da li je moguće da je sve što možemo učiniti da šaljemo pisma, delimo i lajkujemo postove i pišemo blogove? Ko treba da natera bagru da se ponašaju kao ljudi?!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *